ramaha

Dobrodošli na moj blog. Pisem zato sto neki dert imam pa mi mira neda, imam neki svoj ugao kroz koji gledam svijet.

09.05.2018.

Zategnuti odnosi sa komšinicom

Nevino iskreno stvorenje to naše  djete moze iz te iskrenosti napraviit veliki problem.Dvije komšinice dobro su se pazile do tada,  njihove kćerke su bile vršnjakinje pa su se lijepo slagale i tako su se znale lijepo zabaviti. Tog dana pili smo zajedno kafu u podne  jer je to bilo već tradicija i onda pitanje djeteta, teta Zlato teta Zlato tneobična tišina zavlada iz radoznalosti da čujemo  šta pita  ima neku potrebu  spustil smo finđane  svi,  pretvorili u uho, reci dušo  reci svojoj zlati.... ona onako iskreno  ....a jesil ti krava  kaze moja mama ..........mami se kafa vrati iz grla a tetka Zlata se pravi da nije čula .....šta dalje reći naše malo djete.

26.04.2018.

dzenaza

Ljudi u crnom iza mojih ledja, u rukama lopata vreli ljetni dan mozak vri, niko da me potapse po ramenu da me zamjeni zaustavljam se da predahnem gledam covjeka oca mu kopamo on snima to sve sa ogromnim tabletom skriven iza ekrana štiti se od neznanja i od vlastita nama sve sto nije naučen kao čovjek dostojanstveno da ukopa roditelje, moderni čovjek se krije iza ekrana i sve kroz to kanališe pa i samu smrt ali eto funkcioniše izgleda.Jednog je napao lav nije znao šta da radi pa ga je gledo preko mobitela tako nije ni bio svjestan opasnosti dok ga nije pojeo i njega i taj mobitel zajedno.Da nebi bili pojedeni vratimo se u realini svijet pustimo emocije ne da ih filtriramo kroz ekrane.

26.03.2018.

STAV

Moraš imat stav, jer ako ga nemaš onda ti ga stave.......

13.03.2018.

Kad žena odlazi ostavi i pitu u rerni

Kad ljubav umre sva vrata se zatvore, ima tu istine kad žena ostavlja ona to radi bez kalkulisanja zalupi vrata dok muškarci još čekaju pored nisu svjesni šta im se dešava.Postoji jedna anegdota tih devedesetih kada je jedna zena jednostavno nestala otišla sa nekim muškarcem posle se doznalo gdje  i skime,  muž dolazi kući zatiče dvoje male djece nema žene kuća puna dima   iz kuhinje  taj smrad paljevine i dima,  to je bila pita u rerni koja je izgorila nije mogla ni da je  izvadi iz peći već je ušla u neki kamion i otišla sa nekim vozačem ,od tada  je ostala rečenica...žene kad odlazi ostavi i pitu u rerni......neokreće se  nizačim i odlazi.  Tada su nastale muke muža i male djece jedva je pamet sacuvo,  djeca mala  on im majka i otac nije vjerovo  koji ga jad zadesio i  taman kad je mislio da će puči neko zvoni na vratima, izlazi a tamo njegova zena taman je zazinila de nešto kaze da opravda svoj grijeh,  muz  je samo presjece....ulazi nista negovori eno ti tamo djeca u sobi  idi djeci nista me ne zanima samo ti snjima deveraj.

11.03.2018.

Puko S9

Da smrt nije najgora stvar objasni mi jedan poznanik dok kafu pijemo, sjedimo i pricamo šuplje ispred njega na stolu dva mobitela  ja svoj i nevadim jadan naspram te sile telefona  onako razbijenog stakl,a ma nema to veze za mene bitno je da radi  i  onda pricamo o mobitelima pa me smara , hajd neka nismo cesto zajedno pa mogu sebi dopustit. I tako dok ja nesto prevrcem po mislima  cujem reče puko mi S9 reko šta ti je puklo ........mobitel samsung S9... aha  kako bolan ja onako tuzno a  neznam ni koji je to model znam da je zadnji i da je jako skup, onda priča ode dalje onako tužno mi reče  na dzenazi amidze neki dan  ... reko baš mi je žao amidze dobar cojk bio nisam znao da je umro,  ma pusti amidzu  nego jebem mu mater nisam ni prvu ratu dao na dzenazi ja uze onu lopatu da zatrpam amidzu i malo zapelo blato ja naslonio na dzep a tamo mobitel i čujem nešto puče kao grmljevina razleze se taj poznati zvuk pucanja stakla,  tišina na dzenazi sve se čuje hladan me znoj obuze reko u sebi ne  ne ne ne ne S9 samsug joj ma ne nije valjda  nadam se da mi je nesto drugo puklo kičma ruka noga  ili u stomaku a ne to je  moj mobitel, psovao sam sve po redu i amidzu i ko god sam se sjetio.....aha reko staćes hajde popravice se odo ja moram ići  imam posla.

04.03.2018.

Žena i đavo

Zena veći belaj napravi iz mjesta nego đavo iz zatrke

22.02.2018.

Gargamel brani druga Tita

Vjest da je umro drug tito pogodio je Jugoslaviju, tih dana postrojeni u školi čekamo zvuk sirene da posljenji put odamo počast tom čovjeku, mi njegovi pioniri "mlada pokoljenja" plakali smo horski koće bolje bili smo dobro satjerani u šišu što bi se reklo u našem narod.Red je zavodila jedna učiteljica poznata po okrutnosti i batinjanju djece od nje si mogao lako da pokusaš šamar i onako ti petom pritisne prstiće noge i malo uvrne pa ti se unese u lice dok ne osjetiš smrad iz usta od cigareta koje je gutala, zvala se Zlata mi smo je od milja zvali Gargamel imala je tu veliku kockastu glavu kao taj Gargamel iz štrumfova, bili smo normalna djeca u čeljustima sistema koji je pokušavao da nas slomi, minutu prije svečanosti muk samo jedan učenik podize ruku gledam nemogu da vjerujem govorim u sebi ne sad ne sada opasna situacija sada nema zezanja kakvu je ludoriju smislio , svi učitelji su se okrenuli čak i direktor onda je Gargamel zagrmio šta hoćeš Suade sada tako se zvao taj mali vragolon on ko iz topa, ko sada čuva ćuku, kakvog ćuku progrmi Gargamel pa drugarice učiteljice od druga Tita sada kad je on umro či će biti ćuko.....izvukli su mu uši i dobio je dobar šamar poslije mi je pričo da mu je uho daj dan zvonilo ko skolsko zvono

23.01.2018.

Prljavi grad I zimska Adila

Zima bez snijega donosi zimske gadosti. Žurno kamioni sa ogromnim grtalicama bacaju so po suhom asfaltnom putu otkidajuci komade asfalta krnjajući ivićnjake podizajuci šahtove bacaju taj pjesak I so a nema snijega samo ostaje prljavi slani put I bjele pruge na kožnim cipelama umornih radnika koji mrakom odlaze na svoja radna mjesta da zarade vec potrosenu platu I ponovo nazad u tople postelje cekajuci vikend ko ozebo sunca.Gledam kako se dolina puni teskim dimovima raznih boja u zavisnosti sta se pali, ponajvise smece I tako dok zivim u Tesnju gradu ekoloske osvjestenosti uzivamo u zimskim gadostima.Obicni narod hoda slabo osvjetljnim uskim cestama tiho mile pritisnuti kreditima nemaju cak ni komad utabanog snijega da se okliznu na cipelama kupljnim na kredit u borovu na sest rata. Dok narod uživa ogromna vozila zgrću narod, da to su ti gospodari mira zasluzni za sve I svasta, kosu ti ljudi u crnim lakovanim cipelama blijedih lica kratkih bradica gledaju svijet kroz tamne šajbe visokih automobila.Cekam snijeg da padne na ove prljave ulice veliki snijeg da ni ovi iz gradske cistoce nemogu ds ga pociste i da fabrike stanu na jedan dan narod da spava zimski san da cak ni gospodari mira nemogu sa svojim velikim voziloma barem na momenat da se udahe cisti zimski zrak.

21.01.2018.

male duse

Posijano sjeme nacionalizma uveliko daje plodove, idealno vrijeme za glupake I sitne duse. U malim učmalim sredinama kao sto je Tesanj to kulminira do savrsenstva od načelnika općine pa do običnog putara. Nastom da se izvučem pa suzim krug ljudi sa kojima sam u dodiru da se ne zarazim mada je to tesko i onda mi ponestane ljudi za druzenje i dokolicu a drustven sam covjek pa i sam imam mahanu neznam se postavit prema njima pa budem nesvacen najvjerovatnije I dosadan, al to je moj usud.Tako me poljujaju izljevi nacionalizma koje tesko podnosim iz necijuh usta, pogotovo od ljudi koji su cjeli rat proveli u sklonistu i na radnim obavezama I od ratnih veterana koji toliko dosadjuju sa svojim ratnim zaslugama da mi se povraca od svega. Priznajem nisam bio nikakav borac i jedva sam ceko da rat stane I da mi je to najveca glupost koju sam dozivio I da nebi nikada pozelio da se to desi nikome pogotovo sada kada imam porodicu, ali sam radi toga bio izrugan I ponizen od prijatelja onih nekolicinu I sada posle tih rasprava ponese me nesto da napisem. Uvjek se ovako navucem na bed kad zaboravim da se sa glupim ljudima netreba raspravljat jer to oni zele na domacem su terenu pa te onda pobjede iskustvom.

03.10.2017.

kafa sa samim sobom

Smiren slušam tišinu,  hladni srk kafe odvaja me od nje,... ponovo tišina
    hvatam tu  prazninu gledam kako misli navaljuju svaku znam lično
       hoće da me raskopa da me rastrgnu čudim se kako mi nemogu ništa
         uživam u jednostavnosti u lijepom danu u pogledu zgodne zene i ove
           stare farmerice mi dobro stoje,  gledam na sat vrijeme je da krenem.....
          
         
         
                   


Stariji postovi